srećno dete

     Radim u apoteci kao farmaceutski tehničar. Iako sam srednju školu završila davne 2002. godine, imam samo godinu dana radnog iskustva.

U međuvremenu sam završila Filozofski fakultet koji nema veze za farmacijom, i naravno, nisam mogla da nađem posao. Prošle godine sam bila toliko očajna, pa sam rešila da pronađem bilo kakav posao. Na internetu sam pronašla spisak apoteka i krenula da zovem i šaljem mejlove.

Posle dva dana mi se javio sadašnji gazda i pozvao na razgovor. Sve smo se dogovorili za 15 minuta, i već sledeć nedelje sam počela da radim.

Ko bi rekao... Sva sreća u dobru srednju školu.

     Prošlo je godinu dana. Još uvek radim, i ne pada mi na pamet da tražim posao koji bi mogla da radim sa fakultetom. Ovde mi sve odgovara, od koleginica, preko radnog vremena, pa do gazde. Na kraju krajeva, imam istu platu koju bi imala i da radim u školi.

     Jednom sam pomislila da bi bolje bilo da sam odmah počela da radim te 2002.godine, do sad bih imala već 8 godina staža, veću platu, više dana godišnjeg odmora... Verovatno bi se već udala i imala dvoje dece... Ali, onda ne bih imala to što sada imam.

Imam dečka kojeg volim najviše na svetu. Radim posao koji stvarno volim. Imam malo, ali odabrano, pravo društvo. Ja sam stvarno jedno srećno dete.

      Ubrzo sam se trgla i shvatila da u stvari meni nije loše ni ovako. Naprotiv.

Ne kajem se, možda mi jednog dana zatreba ta diploma fakulteta. Nikad se ne zna. Ako ništa drugo, podigla sam nivo opšte kulture.